Limburški sir

Limburger cheese

Limburški sir (Limburger) predstavlja vrstu mekog sira koji se proizvodi od kravljeg i kozjeg mleka. Po tradiciji se sprema u Belgiji, Holandiji i Nemačkoj. Poznat je po zasićenom ukusu i jakom mirisu.

Istorija Limburškog sira

Limburški sir koji ima viševekovnu istoriju. Ovaj sir je poznat čovečanstvu još od srednjeg veka. Najpre su ga spremali monasi iz istorijskog vojvodstva Limburg. Odatle potiče i naziv sira. Do današnjeg dana zemlje nekadašnjeg vojvodstva su raspodeljene među današnjim državama, Nemačkom, Holandijom i Belgijom.

U početku Limburški sir je poznat samo u oblasti ove tri države, ali tokom prošlog veka počinje da dobija svetsku popularnost. Slavu je dobio najviše zbog karakterističnog teškog mirisa. To je s druge strane razlog da ga nazivaju smrdljivi nemački sir.

Nakon četrdesetih godina 19. veka napravljen je eksperiment da se sir proizvede i u SAD i konkretnije u državi Viskonsin. Ta inicijativa je preduzeta od strane evrospkih emigranata. Godinama kasnije amerikanc Rudolf Benkerc proizvodi sir u sopstvenom podrumu upotrebljavajući pasterizovano kozije mleko. Malo nakon toga već se javljaju fabrike koje proizvode Limburški sir.

Tridesetih godina prošlog stoleća već je više od sto fabrika. Danas u SAD samo kompanija Chalet Cooperative proizvodi proslavljeni smrdljivi sir. Limburški sir se pravi i u Kanadi u Nju Haburgu, Ontario. Najveći proizvođač ovog proizvoda ipak ostaje Nemačka.

Sastav Limburškog sira

Kao svi mlečni proizvodi Limburški sir sadrži mnogo vitamina i cenjenih hranljivih materija. U njemu se sadrži izvesna količina zasićenih, polinezasićenih i mononezasićenih masnoća, holesterola, šećera, belančevina i vode. Izvor je natrijuma, kalijuma, kalcijuma, gvožđa, selena, bakra, mangana, cinka, magnezijuma i fosfora . U sastavu mu prisustvuju Vitamini A, B1, B2, B3, B4, B5, B6, B9, vitamin B12, vitamin D i vitamin E.

Proizvodnja Limburškog sira

Mleko se pasterizuje na temperaturi od 72 stepena. Nakon toga se hladi i temparatura se snižava do 30 stepeni. Posle se u mleko ubacuje bakterijska kultura Brevibacterium linens i dolazi na red sledeći važan korak – dodavanje sirišta za presecanje supstance.

Nakon toga opet je vreme za zagrevanje mlečnog proizvoda do 35 stepeni. Dobijeni sir se stavlja u pravougaone kalupe i soli se. Ostavlja se da zri 14 dana u specijalnim prostorijama, gde je prisutna visoka vlažnost. Posle se temeratura snižava do 10 stepeni i Limburški sir stoji tako 2-3 meseca. Nakon toga sir je spreman za prodaju.

Karakteristike Limburškog sira

Sir namenjen za prodaju obično je pravougaonog oblika i teži 200 ili 500 grama. U početku je trošan, ali nakon prvog meseca konzistencija mu postaje mekša. Limburški sir se odlikuje žućkastom ili narandžastom ispranom koricom. Ponekad po njoj mogu da prisustvuju čestice bele buđi. Unutrašnjost sira je glatka, meka, kremasta sa rupicama. Ona se karakteriše pikantnim ukusom i mnogo oštriom aromom. Miris Limburškog sira se pojačava s protokom vremena.

Izbor i čuvanje Limburškog sira

Ovaj tip sira nije naročito rasprostranjen kod nas. Uprkos tome ako vam se desi da dođete do njega proverite da li je sir dobro upakovan, kao i da nije slučano istekao rok trajanja robe. Pri kupovini Limburškog sira čuvajte ga u frižideru, dok pazite da sir stoji dalje od ostalih namirnica, jer postoji rizik da im da svoj jak miris.

Please follow and like us:
0